UMETNOST NEVIĐENO NISKIH OČEKIVANJA - OSA ASPĆERN

Originalan naziv: Konsten att ha sjukt laga forvantningar by Asa Asptjarn

Osa Aspćen ( 1972) piše scenarije za radio, televiziju i pozorište. Voli Ratove zvezda, buvlje pijace i Berlin. Smatra da joj je duhovni vođa bio neophodan u tinejdžerskim danima. Živi u Malmeu sa svojom porodicom. Ovo je njen prvi roman.

"Zovem se Emanuel Kent Šegren, idem u deveti razred i imam jednog prijatelja. Nikada nikog nisam poljubio. Žekim da budem vaš duhovni vodja. Zašto? Posmatrajte to ovako: ako ja napravim grešku, ne morate i vi. Ili još bolje: saznajte nešto više o mom jadnom životu i onda uradite sve suprotno od toga"

Naime, ovo je knjiga pisana u prvom licu, od strane Emanuela, petnaestogodišnjaka. S tim u vezi, ovo delo preporučuje se njegovim vršnjacima. Prikazani su događaji iz svakodnevnog života, njegovi postupci i posledice.

Hmm, ova knjiga trebala je da nam dočara šta ne trebamo da radimo i to je definitivno ispunila. Kada sam pročitala naslov, u glavi sam imala potpuno drugačiju viziju radnje, naime, i sama se vodim time, i od svega očekujem što manje, potom, ako se moja očekivanja ostvare biću u redu, jer sam pripremljena, ali ukoliko ispadne bolje (a u 90% slučajeva ispadne) biću mnogo srećnija. Tako da, mislim da je moja zamisao o ovoj temi bolja od onoga što sam zapravo pročitala.

Pre svega, opaska da je knjiga za tinejdžere (recimo 15ogodišnjake). Pre manje od mesec dana sam imala 15, ali ne slažem se sa ovim. Volim povremeno da dotaknem tinejdžersku literaturu jer zna biti jako zabavna, no, mislim da je ovo za nešto mladju publiku. Nadam se da nisam jedina koja je još sa 13 prerasla predrasude, strah od ogovaranja, tužakanja i slično. Ako ne i pre toga. Ovde je nekako sve prenaglašeno. Dečko od 2m, koji nosi jako uske pantalone, ima bubuljice i protezu, štrebersku frizuru i samo jednog prijatelja. Zapravo, od početka me on kao pojava jako nervirao. Definitivno je svaka odluka pogrešna i mislim da nije bilo potrebe za takvim preuveličavanjem. 

Pored toga, autorka bukvalno skače s događaja na događaj. Sve je u stilu "Ušao sam u kuću, keva me pitala to i to, odgovorio sam to i to, otac me pogledao. Brate, kakvo smaranje." Bez nekih osećanja, posledica itd. On se ponaša potpuno beznadežno, ništa ga ne dotiče, sve mu je ravno, a opet hoće da dostigne neku popularnost, šta već. 

Ne želim da spojlujem, ali sve u svemu, način pisanja mi se ne dopada. Previše prostog govora, nisu to neke psovke, ali bez ikakvog opisa.

Eh sad, diskutabilno je razgovarati o ovom delu, jer mislim da poeta i jeste bila da nam se ne dopadne ništa kod glavnog junaka, i to bi za mene bilo okej da se na kraju dogodio neki bitan preokret, ovako, ne.

Knjiga je nevelikog obima tako da biste je mogli pročitati. Zanima me još nečije mišljenje. Ukratko, sama ideja dela je dobra, ali mogla se dosta bolje razraditi i predstaviti.

Izgled: Za izgled dela pobrinuo se Kreativni centar, i tu nemam apsolutno nikakvih zamerki. Standardno odlično za njih, drago mi je da imam ovakve korice kod sebe :)

Ovu knjigu možete pronaći OVDE

 Mesto i vreme radnje: Neodređeno, današnjica

 Izdavač: Kreativni centar

 Žanr: Tinejdž

 Broj stranica: 170

 Godina izdanja: 2016.

 Ocena: 3-/5