Knjiška dama

Ćao, danas vam pišem o jednom divnom delu nobelovca. Ujedno, ova knjiga nevelikog obima je moj prvi susret sa Stajnbekom, ali jedva čekam da pročitam "Plodove gneva" i "Istočno od raja" Dakle, ovaj "roman" govori nam o dva prijatelja: Džordž (nizak, okretan, pametan) i Leni (krupan čovek velike snage i uma na nivou deteta). Dok su radili u jednom malom gradu, Leni je napravio "problem" te su morali da pobegnu. Zaposlili su se u malom na farmi i sklapaju kraj sa krajem, dok im je jedina motivacija selidba. Pokušavaju da skupe novac, kupe zemlju i naprave kućicu u kojoj će živeti i raditi za sebe. Moj najjači utisak je tuga. Ovo je priča u kojoj će se mnogi pronaći, gde će vas neki lik nervirati, a potom ćete otkiri i njegovu drugu stranu. Niko nije samo dobar niti samo loš, a sudove je teško donositi. Kad bolje razmislim, zašto uopšte suditi drugima?  Leni je jedan veeeliki lik, na osnovu čije sudbine proizilazi mnoštvo zaključaka. On j

Stihovi su za mene oduvek bili nedostižni i visoki. Nikada nisam uživala u pesmicama niti njihovom analiziranju. Lepa rima zapala bi mi za uho, ali sve dublje je bilo jednostavno neshvativo. Sećam se čak i profesorkinih oduševljenja na moje pesmice, koliko su one ustvari umne i kakve pouke za sobom nose, kako su teške za shvatanje i koliko je plakala zbog istih. A ja legla na livadu i zapisala šta vidim, bez ikakvih misli.  Zašto pišem u prošlom vremenu - ne znam. Ali, poezija je za mene još uvek neshvativa, barem neka. Za brojne pesme mladih autora nemam objašnjenje, uglavnom ih doživljavam kao depresivne reči mladih koji žele da shvate svu životnu bol, pa pišu kao da su je proživeli. To na mene ne ostavlja nikakav utisak. Izvinjavam se ako je opis predugačak, ali želela bih da imate neki uvid u mene kao romantičnu dušu. Ipak, proteklih nedelja čitala sam pesme Jovana Dučića i to mi je vratilo nadu da možda ipak nisam potpuni otpadnik poezije. Njegovi stihovi su me zaista opu

"Danas ljudi znaju cenu svega, ali ne znaju vrednost ničega." Mislim da je ovo prva knjiga kojoj ne znam kako da sudim. Toliko genijalna ideja, genijalni pojedini citati, način obrade radnje... A s druge strane, preterano iritantni likovi, užasno pogrešni citati... Pokušaću redom da iznesem svoje kritičko mišljenje: Svoje početne kritike upućujem izdavaču, čiji naziv ne znam (knjiga pozajmljena iz biblioteke, stranice izdavaštva nedostaju). Pravopisne greške su sastavni deo SVAKE stranice, ponekad i dve u rečenici. Takođe, prepostavljam da je do prevoda, ali, na svakoj stranici, barem dva puta napisa na je reč "grotesno". Toliko sinonima, toliko lepših izraza, mislim da nije neophodan ovakav prevod u tolikom broju. "London, krajem XIX veka. U jednom umetničkom studiju, zanosni i bogati Dorijan Grej pozira slikaru Bazilu. San o posedovanju portreta koji će stariti umesto njega i prihvatiti tragove vremena na njegovom anđeoskom licu postaće

Dobila sam divne poruke kao reakciju na predhodni post ovakvog tipa, tako da vam odmah pišem novi. Nešto kraći, ali nadam se da ipak ne zamerate. 1. Kakvo je sagovornikovo mišljenje o vama? Ovo mi je zanimljivo. Uglavnom se pri razgovoru drzimo kontakta očima, ipak u nekom trenutku jedan od sagovornika će skrenuti pogled, a po tome gde taj pogled odlazi mozete zaključiti šta misli o vama. Ukoliko vam gleda u čelo, zeli da manipuliše vama i na neki način vas "kontroliše". Ukoliko gleda u nos smatra vas prijateljem, uziva u razgovoru sa vama i verovatno vas pazljivo sluša. I na kraju, ukoliko gleda u vaše usne, verovatno oseća fizičku privlačnost tj. svidjate mu i zeleo bi imati nešto više sa vama. 2. Šta sagovornik radi dok govorite? Ukoliko sagovornik pruza ruku iza vrata, znači da mu je dosadno. Razgovor mu nije zanimljiv i radije bi radio nešto drugo. Opet kazeem, nekada ćemo to nesvesno uraditi, ali ukoliko se dosta znakova nezainrteresovanosti nakupi, to je

Nešto više o autoru ovog dela možete pročitati na linku BIOGRAFIJA ANTOAN PAVLOVIČ ČEHOVA. Tako da, bez dužih uvoda, krećem sa analizom dela. Ujka Vanja je drama, impresionistička i unutrašnja. Njena radnja ne sadrži brojne događaje niti akciju, već se Čehov bazirao na psihologiji junaka, njihovim razmišljanjima, osećajima, i naposletku, onome što iskažu.  Ovakvu pojavu opisuje rečenicom "Drama je u čoveku, a ne u spoljnim manifestacijama" .  Drama se sastoji iz četiri čina, a radnja je smeštena u unutrašnjosti Rusije, u letnjikovcu. Prati dešavanja tokom svega dva dana, u razlici od nekoliko meseci.  Likovi: Serebrjakov , profesor umetnosti u penziji. Žena iz prvog braka, sa kojom ima ćerku, umrla je, nakon čega se oženio ponovo. Jelena Andrejevna : njegova druga, dvadesetsedmogodišnje žena izuzetne lepote. Sonja je Serebrjakova ćerka iz prvog braka. Marija Vasiljevna , majka Serebrjakove prve žene, Sonjina baba Vojnicki (Ujka Vanja) , Marijin si

Čehov je pisao realističke i modernističke novele, kao i impresionističke drame u ruskoj književnosti. Rođen je 1860. godine. Njegov otac voleo je muziku i pesmu, ali, posao mu je ubrzo propao. Čehov je studirao medicinu u Moskvi, i baš tada, počeo je da objavljuje svoja kraća dela, pokušavajući da izdržava porodicu. Nakon studija, razboljeva se od tuberkuloze.  Dela je u početku objavljivao pod pseudoninom Antos Čehonte. Imao je sestru i tri brata. Prvo je počeo da piše kratke humorističke priče, jer, iako je bio tužan i usamljen, želeo je da razveseljava ljude oko sebe. Radio je mnogo i intezivno. Bavio se temama svakodnevnog života običnog čoveka i težio da sa što manje reči više kaže.. Kada se njegov otac odselio, nastala je drama "Bez oca" koja nije pronadjena.  Na početku, ugledao se na Tolstoja. Nakon toga, počeo je da putuje, u Francusku, Švajcarsku i Italiju, gde je shvatio da mu modernistički stil ipak više odgovara.  Odlazeći u nemačku 1904. godine,

Možda ste imali priliku da primetite kako se zanimam za psihologiju ljudi. Uživam  u psihološkim knjigama o kojima vam, istina, još uvek nisam pisala. No, nisu to one knjige popularne psihologije, feng shui i slično, već dela koja nas teraju da preispitamo sebe i svoje postupke. Nakon nekoliko takvih, primetite da ljudi nisu kao pre. U sekundi prepoznate laž ili krivicu. Ponekad mislim da bi mi lakše bilo kada ništa od toga ne bih znala, ali uporno želim da pročitam još. Danas sa vama delim 5 nesvesnih pokreta koji imaju svoje značčenje. Ne može se ovo doživljavati bukvalno. Nismo svi isti, i ne reagujemo isto, jedno poklapanje ne znači ništa, ali u celini, to je to. 1. Šta rukovanje govori o osobi? Obratite paznju na način kojim se neko rukuje. Ukoliko je previše stegao vašu ruku, zeli da se dokaže, pokaže da je jači od vas, pametniji i bolji. Da ga ne mozete nadmudriti. Ukoliko duze vreme zadrzava ruku u ruci, ili poklopi vašu ruku drugom rukom (ruka, ruke, ruci, s rukom oo

Mir. Zrak sunca zadirkuje moj kapak dok se neosetno probija kroz polu sklopljene roletne. Nevoljno otvaram oči razmišljajući o današnjim obavezama. Odlazak kod zubar, školski test, raspremanje kuće... Još samo pet minuta! Pola sata kasnije zatičem sebe na hodniku, još uvek nespremnu za novi, po svemu sudeći, užasan dan. Ruka na kvaci, duša još uvek na jastuku. Nesigurnim koracima ipak napuštam toplinu doma. Pa, što pre sve odradim, pre ću se vratiti nazad.  Samo da se ovaj ponedeljak završi, još samo to! Ubrzanim korakom prolazim kroz trg. Kosa se mrsi, majica je prekratka, a mobilni telefon ponovo pokazuje praznu bateriju. Zašto se samo meni događaju loše stvari? Iznenada osetih udarac u predelu glave. Divno. Prljava, gumena lopta ostavila je tragove blata svuda po meni, šta sad da radim? Skrećem pogled u pravcu odakle je došla i primetim grupu dece. Neki su postiđeni, no, većina se smeje, ne osećajući krivicu. Tu, malo dalje od njih, sedi jedna devojčica koju krišom gled

Ovih dana uzburkalu jesenju euforiju smenjuje zimska, novogodišnja, praznična... Tek kada mi se to dogodi, primetno je da septembar prolazi. Ovaj mesec ostaje mi veoma drag, što zbog odluka koje sam donela, što zbog onoga što sam ostvarila. Primetila sam da, kada svoje planove ispoljim javno, anonimno ili ne, nedugo zatim prođe me želja za radom na njima, te ostanu samo to - planovi. Kako se to ne bi dogodilo, radiću u tišini. Ali, danas smo tu sumiramo predhodni, a ne planiramo budući mesec, pa stoga, krenimo. Asocijalnost srednjoškolaca Primetila sam, putem interneta, kako sve više tinejdžera (mahom devojčica) misli kako ne pripada ovom svetu, kako ne mogu da nadju prijatelje koje im odgovaraju i slično. Zatvraraju se u kuću, vreme provode na internetu, uz knjige i filmove, na školskim odmorima su sami, a nakon škole, pravaa kuća. Da stvar bude gora, to često biva praćeno ilegalnim supstancama, samopovređivanju ili nekom psihičkom bolešću...  Ovo potpuno opisuje scen

Jedan od najlepših meseci ove godine upravo se završio. Za mene, raspust je počeo 01.08. Odmor na moru sa porodicom, potom sa prijateljima, putovanja našom i susednim zemljama, porodična okupljanja i duge šetnje sa društvom. Sve to, naravno, propraćeno mnoštvom knjiga. Kada sumiram sve naslove, neki su samo to - naslovi, tako da bih ovaj mesec okarakterisala kao kvantitet nad kvalitetom. Iskreno, malo sam razočarana zbog toga, ali svakako se ne kajem, uvidela sam kakva mi literatura odgovara i šta želim da nastavim da čitam, makar "potrošila" 10 dana na jedno delo. 9. Slatke čarolije 8. Sara Kej 7. Svetla strana jeseni 6. Vampir iz Saseksa, Šerlok Holms, Artur konan dojl 5. Nebo može da čeka, Kali Tejlor 4. Ljubav u doba kokaina, Simonida Milojković 3. Ako ostanem, Gejl Forman 2. Samac, Momo Kapor 1. Pajns, Blejk Krauč Vampir iz Saseksa predstavlja zbirku Dojlovih pripovedaka među kojima su Čuveni klijent, Izgubljeni vojnik, Mazareov dragulj, Tri zab

"Jedino strašnije od toga da siđeš s uma jeste kada shvatiš da si normalan..." je rečenica koja najbolje opisuje ovaj roman. Nikako vam ne preporučujem da tragate za rezimeom istog, jer svako mesto na internetu koje sam posetila otkrivalo je previše, a za ovakva dela, to nikada nije dobro. Kako i sam autor kaže, Pajns je nastao kao posledica njegovog nezadovoljstva finalom serije Tvin Piks (koju iskreno nisam gledala, ali nakon ovoga planiram). Osim toga često ga porede i sa serijom The lost, Dosije X i filmom (a i knjigom) Zatvoreno ostrvo. To poređenje za mene je bilo presudno. Veliki sam ljubitelj psiholoških trilera, ali i psiholoških romana uopšte. Ljudski um je nešto u šta ni sami naučnici nisu zašli do srži, a mene oduševljava. Kroz ovaj roman znate koliko i sam Itan (glavni junak), a to i nije mnogo. Konstantno se osećate kao da vam ne govore dovoljno, a ne znate čemu da verujete. Naime, on se budi u nepoznatom gradu, a ne može se setiti ničega. Njego

Tesa je šesnaestogodišnja devojčica koja boluje od neizlečive bolesti koja je ubija iz dana u dan. Nakon što shvati da nema volju ni za čim, odlučuje da sastavi spisak stvari koje želi učiniti pre svoje smrti, vremenom, on se menja i razvija. Naposletku shvata da deset želja nije dovoljno, da je želja sve što može videti i čuti. Ovo je deo teksta koji ste mogli pročitati u postu "Pročitano u julu". Ovog puta, odlučila sam da ovom delu posvetim nešto više teksta. Naime, kada sam razgledala laguninu akciju 10 za 999, ovo je bila jedina knjiga koju sam odmah ubacila u korpu ne čitajući čak ni rezime (koji sve češće potpuno zaobilazim). Ali, kada mi je došla pod ruku, shvatila sam da je verovatno tužna i da ipak ne želim da je pročitam. Prešla sam preko toga. Napisana je tinejdžerskim stilom, tj. u prvom licu. Bilo je jako teško preći preko Tesinog govora, ne volim takav stil i smetao mi je, kao i njeno razmišljanje o određenim situacijama, a  o postupcima da ne govorim.

Kraj meseca i novo zajedničko čitanje! Kao i predhodnog puta ( OVDE ) čitala sam u drušvu Knjigatrona. Reč je o delu "Ako ostanem" Gejl Forman. Bila sam ubeđena da sam odgledala film, ali već kroz par stranica shvatila sam da grešim.  Priča počinje rano jednog jutra kada glavna junakinja, Mija, neočekivano gubi porodicu. Na svega nešto više od 150 stranica opisana je njena unutrašnja borba. Da li ostati? Ne umreti?  U jednom trenu, izgubila je svoju najužu porodicu i sada dobija izbor - živeti bez njih, ili umreti sa njima? Svesna je svega što se događa oko nje, dragih ljudi koji je posećuju, doktora, operacije... Baka, deka, drugarica, dečko i ostala rodbina koju je poznavala i za koju prvi put čuje, svi su tu. Bodre je i u sebi imaju samo jednu želju "Molim te, nemoj da umreš" Uporedo sa pričom o njenom sadašnjem stanju, Mija se priseća pređašnjeg života, praćena mišlju da, ako preživi, ništa neće biti isto. Govori o svojoj najvećoj ljubavi - muzici,