ANALIZA: UJKA VANJA

Nešto više o autoru ovog dela možete pročitati na linku BIOGRAFIJA ANTOAN PAVLOVIČ ČEHOVA. Tako da, bez dužih uvoda, krećem sa analizom dela.

Ujka Vanja je drama, impresionistička i unutrašnja. Njena radnja ne sadrži brojne događaje niti akciju, već se Čehov bazirao na psihologiji junaka, njihovim razmišljanjima, osećajima, i naposletku, onome što iskažu. 
Ovakvu pojavu opisuje rečenicom "Drama je u čoveku, a ne u spoljnim manifestacijama". 

Drama se sastoji iz četiri čina, a radnja je smeštena u unutrašnjosti Rusije, u letnjikovcu. Prati dešavanja tokom svega dva dana, u razlici od nekoliko meseci. 

Likovi:

Serebrjakov, profesor umetnosti u penziji. Žena iz prvog braka, sa kojom ima ćerku, umrla je, nakon čega se oženio ponovo.

Jelena Andrejevna: njegova druga, dvadesetsedmogodišnje žena izuzetne lepote.

Sonja je Serebrjakova ćerka iz prvog braka.

Marija Vasiljevna, majka Serebrjakove prve žene, Sonjina baba

Vojnicki (Ujka Vanja), Marijin sin

Astrov, seoski lekar

Telegin, spahija

Marina, dadilja

Serebrjakov sa ženom Jelenom dolazi na imanje svoje bivše žene, gde žive njena majka, Marija, brat Vojnicki i njihova ćerka Sonja. Marija profesora voli kao svog sina, ali ga Vojnicki i Sonja gotovo mrze. Jelena je prelepa, odiše lepotom koja je vredna divljenja. Seoski lekar, Astrov, zaljubljen je u nju, i posećuje ih sve češće, a osim njega, dopada se i Vanji. Serebrjakov je ljubomoran. Jelena se, još ranije, udala za svoga muža iz koristi, ali i iz ljubavi, zapravo, mislila je da je to ono pravo. Ubrzo je shvatila da greši. Sada se kaje zbog svoje udaje, ne voli starijeg muža, ali, kao moralna žena, ne dozvoljava sebi ni da pomisli na preljubu iako Astrov počinje da joj se dopada. Sonja je nasuprot Jeleni, kako je to naglašeno više puta, ružna. Godinama je zaljubljena u Astrova, ali ne želi to da mu prizna. Razočarana je u oca i mrzi ga, pa, vezano sa tim, mrzi i njegovu novu ženu. Ipak, bez obzira na svoju "lepotu" ona je dobra, plemenita, vredna i poslušna. Vanja godinama radi na imanju Serebrjakova, nema porodicu niti pristojna primanja, negativan je i nezadovoljan svojim životom. Mrzi svoju majku koja toliko obožava zeta, a Sonju gleda sa uvažavanjem. 

I čin:

Marina razgovara sa Astrovom pred kućom. On je razočaran u svet i ljude, došao je da im pomogne, ali nema dovoljno sredstava, a nakon što je shvatio da je ponekad beskorisan lekar, odao se piću. Počeo je više da se interesuje za prirodu i provodi vreme u istoj.

Vojnicki se žali na zeta, ljubomoran je, nesrećno zaljubljen u Jelenu... Sonja deli slično mišljenje prema ocu, ali žali se i na Jelenu. Nezadovoljni su jer se zbog posetilaca poremetio sav dnevni raspored.

II čin:

Jelena u trepezariji razgovara sa mužom koji za sebe misli da je najbolji i ničim nije zadovoljan. Skače na svaku njegovu reč, ugadjajući mu maksimalno.

Sonja joj oprašta i izvinjava se. Poverava joj šta oseća prema Astrovu, a ona, iako je zaljubljena u njega, odluči da mu govori o Sonji, jer ne želi da vara muža.

III čin:

Astrov zna šta Sonja i Jelena osećaju, i otvoreno se nabacuje Jeleni, kojoj je neprijatno. Serebrjakov ih okuplja sve u kući i govori kako želi da proda imanje, a oni mogu preći u novu kuću u gradu. Vanja se razbesni jer je tom imanju posvetio čitav svoj život za bednu novčanu nadoknadu, ne stigavši da stvori sopstvenu porodicu. Razbesni se na njega, ali promaši. Kasnije pokuša da se ubie morfijumom.

IV čin:

Jelena i Serebrjakov odlaze. Na imanju je, naizgled, sve kao i ranije. 

Kao što ste mogli da primetite, nijedan od likova nije zadovoljan svojim životom. To je, po meni, najizraženije kod ujka Vanje, a vrhunac njegove promašenosti je to što nije uspeo ni da ubije sa metra udaljenosti, a ni da se ubije. Sonja se sa svojim izgledom i životom miri, smiruje ujaka i ponavlja mu "Odmori ćemo se i mi", misleći (kako sam ja to doživela), na smrt.

"U čoveku sve treba da bude lepo: i lice, i odelo, i duša i misli. Ona je lepa, nema govora, ali ona samo jede, spava, šeta, očarava nas svojom lepotom - i ništa."

Koliko je njihova svakodnevnica tmurna i monotona, može se videti kroz krajnje dijaloge:

Astrov: Otišli su.

Marina: Otišli su.

Sonja: Otišli su.

Jedna rečenica izgovorena je na tri različita načina, uz različito mišljenje i osećanje, a ipak, isto značenje.

Takođe, Čehov se čitavim delom koristi pauzama koje doprinose radnji. 

*Analize pišem sama, ukoliko sam nešto izostavila/pogrešila, molim vas, skrenite mi pažnju komentarom :) *