SARA KEJ
Današnji dan provodim prilično nostalgično. Probudila sam se uz omiljene crtaće, doručkovala razgledajući stare, izbledele albume. Smejem se i plačem sama sa sobom od tada. A kada je konačno došlo vreme za čitanje, nisam mogla da istrajem u iole ozbiljnom štivu, pa stoga uzeh nešto što zaista budi uspomene.
Knjige uz koje sam naučila da 500 dinara moraš zaraditi ako želiš kasnije da uživaš, da ćete oči ujutru boleti ukoliko do kasno čitaš bez lampe, da je hleb premazan medom najukusniji doručak, da ljude ne treba osuđivati ma šta ko rekao, da su dani sa porodicom najlepši dani... Uz ovu knjigu učila sam vrstu i službu reči, crtanje i slobodni upravni govor.
U pitanju je serijal "Sara Kej", koji na mojoj polici broji svega tri dela. Sećam se svoje sreće kada sam kupila prvi (zapravo 3. po redu) i kada sam je čitala po deset dana jer brže nisam umela. Prvo sam kupila treći, pa četvrti, pa tek onda drugi deo, a to sam shvatila tek nakon čitanja (jer na korice nisam stigla da bacim pogled). Ovog puta, bilo je potrebno manje od 45 minuta za jednu. Ali osećaji su bili gotovo jednaki.
U svakom poglavlju prepoznala sam dešavanja stara 10 godina, osetila mirise Hannah Montana parfema i ukus sladoleda u tubi.
Nekog drugog dana bi mi možda bilo naporno čitanje nečeg sličnog, ali danas sam zaista uživala.
Ukoliko niste čitali ovaj serijal, naime, prabaka piše knjige svojoj praunuci Sari. U njima govori joj o svom detinjstvu i najupečatljivijim događajima. Pa tako, u drugom delu prepričava joj strašan tornado koji se zbio u njihovom selu, potom polazak u školu, prva poznanstva, tajne i slično. Mala Sara (glavni lik knjige) živi na selu sa dve sestre i roditeljima, imaju svoju farmu i svaki slobodan trenutak provode zajedno.
U drugom razredu bila sam oduševljena ovim, pa sam tako jedva čekala odlazak u školu kako bih pozajmila drugarima knjige jer sam želela da sa nekim razgovaram o njima. Uglavnom su se vraćale oštećene i bez utisaka, što mi je u tom periodu jako smetalo.
Nedavno sam primetila da se još uvek prodaju, i da ih deca još uvek kupuju zbog čega mi je veoma drago.
Možete ih pronaći na sajtu Evro Book
Knjige uz koje sam naučila da 500 dinara moraš zaraditi ako želiš kasnije da uživaš, da ćete oči ujutru boleti ukoliko do kasno čitaš bez lampe, da je hleb premazan medom najukusniji doručak, da ljude ne treba osuđivati ma šta ko rekao, da su dani sa porodicom najlepši dani... Uz ovu knjigu učila sam vrstu i službu reči, crtanje i slobodni upravni govor.
U pitanju je serijal "Sara Kej", koji na mojoj polici broji svega tri dela. Sećam se svoje sreće kada sam kupila prvi (zapravo 3. po redu) i kada sam je čitala po deset dana jer brže nisam umela. Prvo sam kupila treći, pa četvrti, pa tek onda drugi deo, a to sam shvatila tek nakon čitanja (jer na korice nisam stigla da bacim pogled). Ovog puta, bilo je potrebno manje od 45 minuta za jednu. Ali osećaji su bili gotovo jednaki.
U svakom poglavlju prepoznala sam dešavanja stara 10 godina, osetila mirise Hannah Montana parfema i ukus sladoleda u tubi.
Nekog drugog dana bi mi možda bilo naporno čitanje nečeg sličnog, ali danas sam zaista uživala.
Ukoliko niste čitali ovaj serijal, naime, prabaka piše knjige svojoj praunuci Sari. U njima govori joj o svom detinjstvu i najupečatljivijim događajima. Pa tako, u drugom delu prepričava joj strašan tornado koji se zbio u njihovom selu, potom polazak u školu, prva poznanstva, tajne i slično. Mala Sara (glavni lik knjige) živi na selu sa dve sestre i roditeljima, imaju svoju farmu i svaki slobodan trenutak provode zajedno.
U drugom razredu bila sam oduševljena ovim, pa sam tako jedva čekala odlazak u školu kako bih pozajmila drugarima knjige jer sam želela da sa nekim razgovaram o njima. Uglavnom su se vraćale oštećene i bez utisaka, što mi je u tom periodu jako smetalo.
Nedavno sam primetila da se još uvek prodaju, i da ih deca još uvek kupuju zbog čega mi je veoma drago.
Možete ih pronaći na sajtu Evro Book
Коментари
Постави коментар
Tvoji utisci o pročitanom: