PRE NEGO ŠTO UMREM, DŽENI DAUNAM
Tesa je šesnaestogodišnja devojčica koja boluje od neizlečive bolesti koja je ubija iz dana u dan. Nakon što shvati da nema volju ni za čim, odlučuje da sastavi spisak stvari koje želi učiniti pre svoje smrti, vremenom, on se menja i razvija. Naposletku shvata da deset želja nije dovoljno, da je želja sve što može videti i čuti.
Ovo je deo teksta koji ste mogli pročitati u postu "Pročitano u julu". Ovog puta, odlučila sam da ovom delu posvetim nešto više teksta. Naime, kada sam razgledala laguninu akciju 10 za 999, ovo je bila jedina knjiga koju sam odmah ubacila u korpu ne čitajući čak ni rezime (koji sve češće potpuno zaobilazim). Ali, kada mi je došla pod ruku, shvatila sam da je verovatno tužna i da ipak ne želim da je pročitam. Prešla sam preko toga.
Napisana je tinejdžerskim stilom, tj. u prvom licu. Bilo je jako teško preći preko Tesinog govora, ne volim takav stil i smetao mi je, kao i njeno razmišljanje o određenim situacijama, a o postupcima da ne govorim. No, čitajući dalje, shvatila sam da sam je prerano osudila. Od devojčice koja je sa svojih 12 godina morala da postane odrasla osoba, i koja se nalazi u situaciji kada ne zna da li će dočekati Božić koji je za 95 dana ne mogu da očekujem mudre reči, citate, dubokoumne rečenice i slično. Njeno razmišljanje i ponašanje, kao i sam način izražavanja, razlikuje se od zdravih osoba. Zapravo, mi ne shvatamo kako nam je dok se ne nađemo u većem problemu. Uvek je nekome gore, ali to ne umanjuje naš problem. Svakako tuđi, veći problemi ne mogu biti potpuna uteha za naše, ma koliko oni bili sitni pri poređenju.
Ma koliko teško bilo, Tesa ne gubi smisao za humor, prekriva strah osmehom i nastoji da usreći druge. U određenim delovima bila je pregruba prema svojim roditeljima, i to me stvarno dotaklo, jer ne mogu ni da zamislim njihova osećanja tada. Ovo možda nije istinita priča, ali kada razmislite i shvatite da je na hiljade sličnih, zaista vam neće biti svejedno.
Autorka je uspela da izmami suze i osmehe u svega 300 stranica. Uspela je da me rasplače, i učini da se probudim u sred noći i zateknem sebe kako razmišljam o radnji dela...
Zaključak mi je jako teško da dam, nisam sigurna ni kako da ocenjujem knjige. Kritički gledano, ovo verovatno nije Bog zna kakav roman, stil, forma, ali, uključim li osećanja, mnogo je više od toga. Tera na razmišljanje, i budi "to nešto" u nama. Svakako preporučujem, i imajte na umu da se ja ne rasplačem lako.
Postovi koji se provlače kroz tekst:
Pročitano u julu
Lagunina akcija
Izdavač: Laguna
Moja ocena: 4,8
Ovo je deo teksta koji ste mogli pročitati u postu "Pročitano u julu". Ovog puta, odlučila sam da ovom delu posvetim nešto više teksta. Naime, kada sam razgledala laguninu akciju 10 za 999, ovo je bila jedina knjiga koju sam odmah ubacila u korpu ne čitajući čak ni rezime (koji sve češće potpuno zaobilazim). Ali, kada mi je došla pod ruku, shvatila sam da je verovatno tužna i da ipak ne želim da je pročitam. Prešla sam preko toga.
Napisana je tinejdžerskim stilom, tj. u prvom licu. Bilo je jako teško preći preko Tesinog govora, ne volim takav stil i smetao mi je, kao i njeno razmišljanje o određenim situacijama, a o postupcima da ne govorim. No, čitajući dalje, shvatila sam da sam je prerano osudila. Od devojčice koja je sa svojih 12 godina morala da postane odrasla osoba, i koja se nalazi u situaciji kada ne zna da li će dočekati Božić koji je za 95 dana ne mogu da očekujem mudre reči, citate, dubokoumne rečenice i slično. Njeno razmišljanje i ponašanje, kao i sam način izražavanja, razlikuje se od zdravih osoba. Zapravo, mi ne shvatamo kako nam je dok se ne nađemo u većem problemu. Uvek je nekome gore, ali to ne umanjuje naš problem. Svakako tuđi, veći problemi ne mogu biti potpuna uteha za naše, ma koliko oni bili sitni pri poređenju.
Ma koliko teško bilo, Tesa ne gubi smisao za humor, prekriva strah osmehom i nastoji da usreći druge. U određenim delovima bila je pregruba prema svojim roditeljima, i to me stvarno dotaklo, jer ne mogu ni da zamislim njihova osećanja tada. Ovo možda nije istinita priča, ali kada razmislite i shvatite da je na hiljade sličnih, zaista vam neće biti svejedno.
Autorka je uspela da izmami suze i osmehe u svega 300 stranica. Uspela je da me rasplače, i učini da se probudim u sred noći i zateknem sebe kako razmišljam o radnji dela...
Zaključak mi je jako teško da dam, nisam sigurna ni kako da ocenjujem knjige. Kritički gledano, ovo verovatno nije Bog zna kakav roman, stil, forma, ali, uključim li osećanja, mnogo je više od toga. Tera na razmišljanje, i budi "to nešto" u nama. Svakako preporučujem, i imajte na umu da se ja ne rasplačem lako.
Postovi koji se provlače kroz tekst:
Pročitano u julu
Lagunina akcija
Izdavač: Laguna
Moja ocena: 4,8
Коментари
Постави коментар
Tvoji utisci o pročitanom: