ANA KARENJINA - KNJIGA ILI FILM?
Krajem prve godine srednje škole profesorka srpskog nam je nabrojala neke od lektira koje bismo trebali obraditi u narednom periodu. Među njima našla se čuvena Ana Karenjina. Iako sam znala da je nećemo analizirati još godinu/dve, odlučih da pročitam. Tih 800 stranica progutala sam za 15 dana neredovnog čitanja, i bila sam oduševljena. To nije moj prvi klasik, ali prvo Tolstojevo delo svakako jeste. Skoro godinu dana kasnije, odgledala sam ekranizovanu verziju.
U pitanju je engleska verzija iz 2012. godine. Nakon toga, imala sam potrebu da podelim svoje utiske...
KNJIGA:
Meni se knjiga zaista dopala. Dopada mi se tema i način na koji ju je Tolstoj razradio. Svidele su mi se etape u delu, uspela sam da se povežem s likovima. Ne želim sada da iznesem svoje mišljenje o tome da li je Ana kriva ili ne, koji junaci su po meni tragični itd (ali volela bih da nekada pričamo o tome, iako sam slušala mnoga mišljenja, zanimaju me još neka), već ću se držati dela kao dela. Moja zamerka jeste opširnost. Volim bucmaste knjige, u njih se više uživim i retko se dogodi da me razočaraju, ali nije mi bilo preterano zanimljivo da čitam 50 stranica o Lenjinovoj kosidbi i nekim sličnim stvarima. Mada, ne bih to zamerila autoru, jer, koliko god mi u nekim delima smetalo preveliko opisivanje, nekako mislim da mi se ne bi ovoliko dopala da ih nije bilo.
Ocena: 5/5
FILM:
Pre svega, mislim da sam ovde ja pogrešila. Nisam uspela naći ruski film iz devedesetih godina, pokušaću ponovo. Prvo što mi se nije dopalo jeste što je reč o engleskoj verziji, te tako nimalo ne dočarava atmusferu Rusije, nema onog načina na koji Rusi govore i slično. Opet, to je u redu jer nisu ruski glumci, ruski jezik i ostalo. Sledeće, glumci su mi užasni! Kiti izgleda kao 12-ogodišnjakinja, a Ljevin kao 60-ogodišnjak. U svojoj glavi stvorila sam slike likova, ali u filmu oni nisu bili ni slični, nikakva sličnost! Dalje, svi oni dijalozi i dogadjaji koji su se meni jako dopali u delu, u adaptaciji su zanemareni.
Pre svega, mislim da sam ovde ja pogrešila. Nisam uspela naći ruski film iz devedesetih godina, pokušaću ponovo. Prvo što mi se nije dopalo jeste što je reč o engleskoj verziji, te tako nimalo ne dočarava atmusferu Rusije, nema onog načina na koji Rusi govore i slično. Opet, to je u redu jer nisu ruski glumci, ruski jezik i ostalo. Sledeće, glumci su mi užasni! Kiti izgleda kao 12-ogodišnjakinja, a Ljevin kao 60-ogodišnjak. U svojoj glavi stvorila sam slike likova, ali u filmu oni nisu bili ni slični, nikakva sličnost! Dalje, svi oni dijalozi i dogadjaji koji su se meni jako dopali u delu, u adaptaciji su zanemareni.
Ne bih dužila, film mi se zaista nije dopao, potpuno sam razočarana. Ali ipak, nemoguće je tih 800 stranica staviti u 2h na platnu.
Ocena: 1/5
Ukoliko još uvek niste pročitali Anu Karenjinu, a "morate", preporučujem da zaobiđete prepričane verzije, filmove, i već odrađene analize. Čak i ako vam se ne dopadne, budite kompetetni barem da to obrazložite.
Predivan post,ja sam sad prva godina tako da me Ana čeka već sledeće ☺!Koliko svi uopšte ne žele da je čitaju, meni u njoj ima nešto magično,a kako sam prošla javiću ti kad pročitam ☺!Filmove i inace pokvare u poredjenju sa knjigom.
ОдговориИзбришиDivan post draga Bojana ! Jos nisam cuvenu Snu Karenjinu , u potpunosti se slazem , Svaka knjiga koja je na filmskom platnu drugacija jer izbace bitne ili zanimljive devole i svate neke koje se cak i ne pominju u knjizi .
ОдговориИзбришиAko imas vremena , svrati i procitaj novi post na blogu .
booksdiar.blogspot.rs
Nisam gledala film, baš zato što nisam želela da mi sruši sliku o likovima koje imam u svojoj glavi. Knjigu sam čitala onda kada smo morali da je obrađujemo u školi i zaista mi se dopala! U mom razredu je retko ko pročitao, baš zbog toga što je obimna, ali meni se izuzetno dopala i smatram je jednom od boljih lektira za srednju školu. :)
ОдговориИзбришиU moje vreme (znači, pre nekih trinaest godina), "Anu Karenjinu" smo radili u drugoj godini srednje škole. Iz celog odeljenja, pročitale smo je samo nas dve :(, mada smatram da ovaj roman i nije prikladan za tinejdžere, nemamo mi tada ni godine ni iskustvo da ga zaista razumemo, pa nije ni čudo što posle decenijama "prepričavamo" neke netačne legende o "stranicama i stranicama besmislenih opisa Anine balske haljine i Ljevinove kosidbe" (potpuno netačno). Umesto da se mladi, unapred isprepadani i "smoreni" ovakvim urbanim legendama hvataju za interpretacije i gledanje loših ekranizacija, poput ove sa Kirom Najtli,možda bi bilo bolje u lektiru ubaciti Tolstojevu pripovetku "Smrt Ivana Iljiča" ili odlomke iz "Rata i mira", a "Anu" ostaviti za neke kasnije godine....
ОдговориИзбришиPročitala sam je i ja na raspustu između prvog i drugog razreda Gimnazije, relativno brzo, ali neću lagati da mi je bila teška, na momente dosadna, nisam je shvatila kako valja. Posle toga sam je pročitala još dva puta, tokom studija i već je sve "leglo" na svoje mesto, tada sam je potpuno razumela i počela ceniti sve, uključujući i smisao famozne kosidbe (inače, normalna stvar u realizmu, Igo čitavo poglavlje u "Jadnicima" posvećuje pariskoj kanalizaciji, realisti su bili društveno angažovani i ovakve digresije su se podrazumevale).
"Ana Karenjina" je od romana koje bi trebalo čitati otprilike na svakih deset godina i svaki put će doživljaj biti drugačiji....
Dakle, kod dileme "knjiga ili film", uvek glasam za KNJIGU, jer neke stvari naprosto samo pisana reč može da dočara, prenese...
Što se obima tiče, ne opterećuj se time nikad, zato što nekad "tanke" knjižice ("Stranac", "Prokleta avlija") mogu da pošteno namuče (intelektualno), dok neki romani od hiljadu strana prosto "provozaju" čitaoca zahvaljujući dinamici zbivanja, te ne osetiš kad si sve pročitala.:)
Nažalost, i iz mog razreda nas je svega dvoje pročitalo. Slažem se da se ovakvo delo treba čitati na svakih desetak godina, zbog toga mi je drago da sam ju sada pročitala. Imam neko mišljenje i doživljaj, i baš me zanima kakav će biti sa nekih 25 godina :)
ИзбришиMeni su se neki opisi poput Anine haljine baš dopali, i već posle pola godine čitanja jedva čekam da to ponovim.
U mojoj školi, "Rat i mir" je predviđeno za četvrtu godinu, dok sam "Smrt Ivana Iljiča" čitala samostalno i slažem se da bi to bilo "lakše" od Ane.
Što se poslednje opaske tiče, potpuno si u pravu!