1, 2 CIPELA SE RASPALA - AGATA KRISTI
Agata Kristi (1890-1976) je britanska spisateljica, autor brojnih kriminalističkih romana. Majstor trilera, detektivskih i krimi romana. Bila je medicinska sestra u ratu i samim time vrsan poznavalac različitih otrova, što je pokazala u svojim romanima. Napisala je 79 knjiga, od čega je 66 kriminalističkih romana. Pored Biblije i Šekspirovih dela, dela Agate Kristi su potvrđeno najprodavanije knjige svih vremena!
Još jedna avantura neustrašivog Poaroa. Ipak, ovde vidimo kako je on čovek od krvi i mesa koji ima svoje strahove, kao na primer odlazak kod zubara. Tek nekoliko časova po završetku njegovog redovnog pregleda saznaje činjenicu da je njegov omiljeni zubar, gospodin Morli izvršio samoubistvo. Odmah preuzima slučaj duboko verujući da je reč o nekoj zaveri jer jadni Morli nije bio osoba koja bi oduzela svoj život. Kako to teče u Agatinim, i uopšte u detektivskim romanima, on preispituje sve rođake, prijatelje, poznanike i ljude koji su ga tog dana posetili. Potraga je teška i obuhvata mnoga sumnjiva lica. U nekom trenutku shvata da je i sam upao u zamku dobro isplanirane prevare i da su ga odvukli na potpuno pogrešnu stranu. Ipak, ti sitni neprijateljski postupci neće promaći ovom čoveku.
Delo počinje dečijom pesmicom kojom je bila inspirisana i kojom je ubica počinio ubistvo:
"Jedan, dva, cipela se raspala,
Tri, četiri, ptičica je zaspala,
Pet, šest, grančice sakupljaj,
sedam, osam, i lepo ih poređaj,
devet, deset, kockica punačka,
jedanaest, dvanaest, treba da se čačka,
trinaest, četrnaest, parovi po klupama,
petnaest, šesnaest, služavka na mukama,
sedamnaest, osamnaest, devojka je znala,
devetnaest, dvadeset, zavesa je pala. "
Pisan je više u dramskom nego u epskom obliku u smislu da obiluje dijalozima, bez preteranih opisa što doprinosi dinamici. Iskreno, više volim pripovedanje u prvom licu (dok se ovde vrši u trećem) jer me tako više zagolica i poveže s likovima.
Volim Agatu i njen stil pisanja. Dela nisu teška za čitanje, niti obrađuju preterano teške priče, ali svakako bude "male sive ćelije". Dakle, za mene su to razbibrige i vikend romani o kojima se razmišlja danima kasnije.
Ovo mi nije njen omiljeni roman ali mi se ipak dopao, biilo je zanimljivo čitati ga i razmišljati o daljem sledu događaja, donekle sam ga odgonetnula, no ipak, kao i u većini njenih romana nisam uspela sve da predpostavim.
Još jedna avantura neustrašivog Poaroa. Ipak, ovde vidimo kako je on čovek od krvi i mesa koji ima svoje strahove, kao na primer odlazak kod zubara. Tek nekoliko časova po završetku njegovog redovnog pregleda saznaje činjenicu da je njegov omiljeni zubar, gospodin Morli izvršio samoubistvo. Odmah preuzima slučaj duboko verujući da je reč o nekoj zaveri jer jadni Morli nije bio osoba koja bi oduzela svoj život. Kako to teče u Agatinim, i uopšte u detektivskim romanima, on preispituje sve rođake, prijatelje, poznanike i ljude koji su ga tog dana posetili. Potraga je teška i obuhvata mnoga sumnjiva lica. U nekom trenutku shvata da je i sam upao u zamku dobro isplanirane prevare i da su ga odvukli na potpuno pogrešnu stranu. Ipak, ti sitni neprijateljski postupci neće promaći ovom čoveku.
Delo počinje dečijom pesmicom kojom je bila inspirisana i kojom je ubica počinio ubistvo:
"Jedan, dva, cipela se raspala,
Tri, četiri, ptičica je zaspala,
Pet, šest, grančice sakupljaj,
sedam, osam, i lepo ih poređaj,
devet, deset, kockica punačka,
jedanaest, dvanaest, treba da se čačka,
trinaest, četrnaest, parovi po klupama,
petnaest, šesnaest, služavka na mukama,
sedamnaest, osamnaest, devojka je znala,
devetnaest, dvadeset, zavesa je pala. "
Pisan je više u dramskom nego u epskom obliku u smislu da obiluje dijalozima, bez preteranih opisa što doprinosi dinamici. Iskreno, više volim pripovedanje u prvom licu (dok se ovde vrši u trećem) jer me tako više zagolica i poveže s likovima.
Volim Agatu i njen stil pisanja. Dela nisu teška za čitanje, niti obrađuju preterano teške priče, ali svakako bude "male sive ćelije". Dakle, za mene su to razbibrige i vikend romani o kojima se razmišlja danima kasnije.
Ovo mi nije njen omiljeni roman ali mi se ipak dopao, biilo je zanimljivo čitati ga i razmišljati o daljem sledu događaja, donekle sam ga odgonetnula, no ipak, kao i u većini njenih romana nisam uspela sve da predpostavim.
Izdavač: e-books
Žanr: Detektivski, krimi roman
Broj stranica: Moj PDF je sadržao 230 stranica
Godina izdanja: 1940
Ocena: 4/5
Čitala sam ovu knjigu, i totalno se slažem sa recenzijom. Zanimljivo delo, što je i karakteristika Agatinih knjiga. Sećam se kako sam na samom početku zapisala ime (jer volim da vodim beleške dok čitam romane ovog tipa) koje mi se učinilo najmanje mogućim, i gle čuda bila sam u pravu. :D Inače mi se ni sa jednom od njenih knjiga nije desilo da pogodim ko je krivac, ali ova metoda je bilo delotvorna. xD
ОдговориИзбришиJako lep post. :)
Introverted dreamer
Jako zanimljiva metoda, moram da pokušam! Zapravo, ja sam odmah provalila ko je u pitanju, ali sam tokom knjige odbacila tu teoriju. Evo zašto sam shvatila o čemu je reč ahaha. Knjiga se zove "1, 2 cipela se raspala" a on se na sceni sa Sajbenzer (kako sam je ja nazvala) zadržava na sceni sa cipelom barem pola strane, bilo mi je nemoguće da je to samo slučajnost :)
Избриши